Institut MIB

USLUGE INSTITUTA ZA BEZBEDNOST U RADNOJ I ŽIVOTNOJ SREDINI IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Procena uticaja projekta na životnu sredinu jeste preventivna mera zaštite životne sredine zasnovana na: izradi studije, sprovođenju konsultacija uz ucešce javnosti, analizi alternativnih rešenja, utvrđivanju i predlaganju mera kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti. CIlj ove procene je da se prikupe podaci i predvide štetni uticaji određenih projekata na život i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca, kao i da se utvrde i predlože mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti imajući u vidu izvodljivost tih projekata.

Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. “Nosilac projekta ne može pristupiti izvođenju projekta bez sprovedenog postupka procene uticaja i saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja.” (Član 5. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, “Sl. glasnik RS", br. 135/04, 36/09)

Pored ovih, predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu za koje se radi Studija o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu.

PLANOVI UPRAVLJANJA OTPADOM

Upravljanje otpadom je sprovođenje propisanih mera postupanja sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, ponovnog iskorišcenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o odlagalištima posle zatvaranja. Upravljanje otpadom se vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje zdravlja i života ljudi i životne sredine kontrolom i merama smanjenja: zagađenja vode, vazduha i zemljišta; opasnosti po biljni i životinjski svet; opasnosti od nastajanja udesa, požara ili eksplozije; negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti i nivoa buke i neprijatnih mirisa.

U okviru planova upravljanja otpadom izdvajaju se:

- Lokalni planovi upravljanja otpadom za opštine
- Planovi upravljanja otpadom za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola
- Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom
- Planovi upravljanja otpadom za preduzeća

Proizvođač otpada dužan je da:

sačini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje, ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada (član 26 Zakona o upravljanju otpadom"Sl. glasnik RS", br. 36/2009 )

Istim zakonom (član 16. Zakona o upravljanju otpadom"Sl. glasnik RS", br. 36/2009) propisano je da sva postrojenja čija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom, izrađiuju radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Za obavljanje jedne ili više delatnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavljaju se dozvole za upravljanje otpadom, i to:

    1) dozvola za sakupljanje otpada;
    2) dozvola za transport otpada;
    3) dozvola za skladištenje otpada;
    4) dozvola za tretman otpada;
    5) dozvola za odlaganje otpada.

INTEGRISANA DOZVOLA- (INTEGRISANA KONTROLA I SPREČAVANJE ZAGAĐENJA) IPPC

Predstavlja integrisan pristup kontroli zagađivanja koji podrazumeva svođenje na minimum potrošnje sirovina i energije, sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljište, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir prekogranicnog konteksta. Dobijanje integrisane dozvole, zasniva se na sprovođenju konsultacija uz ucešce javnosti, analizi alternativnih rešenja, utvrđivanju i predlaganju mera kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti i predlaganju uslova za primenu standarda najbolje dostupne tehnike (BAT – Best Available Techniques) koje je usvojila Evropska komisija.

Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o integrisanom sprecavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (“Sl. glasnik RS", br.135/04)

Integrisana dozvola se izdaje za: rad novih postrojenja (od stupanja na snagu IPPC zakona nijedno novo IPPC postrojenje ne može započeti rad bez integrisane dozvole), rad i bitne izmene u radu - postojeća postrojenja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu do 2015. godine u skladu sa rokovima utvrđenim Uredbom o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole("Sl. glasnik RS", br. 108/2008). Dozvola se, izuzetno, može odnositi i na prestanak aktivnosti.

POLITIKA PREVENCIJE UDESA, IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLANA ZAŠTITE OD UDESA (ZA SEVESO POSTROJENJA)
Iz Zakona o zaštiti životne sredine (“Sl. glasnik RS", br. 135/04, 36/09)

Operater Seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u jednakim ili vecim kolicinama od propisanih, dužan je da dostavi Obaveštenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u zavisnosti od količina opasnih materija kojima vrši te aktivnosti i da preduzme mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđene u tim dokumentima.

OBUKU KANDIDATA ZA POPUNJAVANJE OBRAZACA NA NACIONALNOM REGISTRU IZVORA ZAGAĐIVANJA

OBUKU KANDIDATA za popunjavanje obrazaca na NACIONALNOM REGISTRU IZVORA ZAGAĐIVANJA u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka ("Službeni glasnik RS", br. 91/2010, 10/2013 i 98/2016), kao i ZAKONOM O UPRAVLJANJU OTPADOM ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016 i 95/2018 - dr. zakon).